Ne diraj zvezdu dok spava: drugo obradjeno i dopunjeno izdanje

Von Zorica Bamberger

Zorica Bamberger je ocigledno prvi psiholog koja se pozabavila licnostima nase estrade. Folkestrade. I verovatno je isto tako prva osoba, uopste, koja govori lepo o njima. Zasto je Brena postala Brena (dakle sinonim za neopisivi i neponovljivi uspeh ), zasto treba da ostavimo Draganu na miru ( u pravom smislu te reci ) sta autorka ocekuje od Cece i koga zapravo ima za idola...?- su neke teme koje se susrecu na stranicama ove knjige. Da, ovo je knjiga o Breni, Dragani, Ceci, Veri.. Ali ovo je knjiga i o nama samima. U specijalnim vezbama koje je autorka nazvala "Domacim zadacima" bices izazvan da dosta pises ili sa drugima pricas o sebi i svojim stavovima. Tako mozda neces nista novo naci o tvojim omiljenim poznatim licnostima, ali ces zasigurno upoznati jednu sasvim novu stranu sebe. Doziveces sa radoscu da glavni akter u ovoj knjizi nisu nase poznate licnosti, kako na prvi pogled izgleda, vec zapravo-TI. Upusti se u ovu avanturu i uzuvaj!

• Sprache: Deutsch
• Herausgeber: neobooks
• Erscheinungsdatum: 5. Mai 2018
• ISBN: 9783742739575

Buchvorschau

Kapitel 1

Dajte vina, hocu loooom..

Ja, kako to mi samo lepo kazemo, obozavam nasu narodnu

muziku. Iako su cak i sami pevaci narodne muzike objasnjavali, 

u svojim izjavama, nama obozavateljima neupucenim u ovu tematiku, 

da ova rec obozavati nekako ide direktno sa smrtnim grehom, jer 

obozavati se sme samo Bog. Ova rec obozavati i potice od Boga,

( sam koren reci, takoreci). Oni koji, cak i samo malo, poznaju

gramatiku naseg jezika, znaju sta hocu da kazem.  

I , svidjalo se to nama ili ne, imaju pravo! Mislim, narodnjaci.

A i ja, zasto ne?

Ranije sam mislila da se nas Bog raduje da postoji jos neko osim

 njega ko je vredan obozavanja - na kraju krajeva, on nas je i napravio 

po njegovom ugledu.On se raduje kada se mi volimo i postujemo, pa

makar to sto radimo nazivali i pogresnim imenom. Onim sto je samo

za njega rezervisano. 

Da smo mi malo teski u spoznaji, njemu je vec odavno jasno.. 

Ali  tako jednostavno - nije.  

Ne obozavam nikoga, osim Boga samoga.  

I to preporucujem svima. 

Okanimo se obozavanja medju ljudima ili bilo kakvog lika, 

vec koristimo za to reci tipa, ja sam fan od.., "ja mnogo volim 

toga i toga.. ja mnogo cenim rad toga  i toga.. i sl. 

A nigde, cak ni u Holivudu, ne postoji toliko osoba koje mnogo volimo, 

cenimo rad ovog ili onog , veliki smo fanovi od jednog ili drugog  

kao medju narodnjacima. Najcesce je to ova ili ona , jedna ili druga, 

ali i muskarci iako bez botoksa i napumpanih grudi, minisuknji, 

polugolih nastupa, u korak trce sa  (i/ili za) ovim damama.

Obicno su se ljudi koji zive u gradovima podsmevali onima 

 koji zive na selu i koji su po pravilu glavna narodnjacka publika.  

(Pa,Iipak, najveci koncerti se odrzavaju upravo u najvecim nasim 

sadasnjim i bivsim gradovima). Bilo kako bilo, i oni u gradovima 

a pogotovo, dakle,  oni na selima, znaju sve o narodnjacima, ne samo 

ono sto pevaju i sto je vezano prakticno za poslovnu stranu, vec 

 i sve drugo iz privatnog zivota: ko je koga ozenio, kada se ko 

razveo, ko je koga prevario i sa kim, itd., lista je zaista duga 

da bi se sve navelo. 

 Da, tako je.  

Priznali mi to ili ne.. 

Oni pripadaju nasim zivotima vise nego sto mi sami to 

priznajemo ili cak primecujemo. 

Ko narodnu muziku slusa, on voli zapravo njih sve, 

Pa tako i ja.  Nekoga volim i slusam vise, 

nekoga manje, ali svako od njih ima bar jednu pesmu koja 

me cak u srce pogadja! 

Dok Amerikanci obavezno imaju i samo svoh licnog 

psihologa ili psihoterapeuta, sa kojim se slatko ispricaju, 

izjadaju i iznesu sve sto im lezi na srcu i dusi - mi imamo nase 

narodnjake! 

Jedan u inostranstvu ziveci psiholog mi se poverio  da u  

nasoj zemlji ne bi imao od koga hleb da zaradjuje: 

"Dovoljno je da upalim radio i vec posle prvih 

pola sata, obradjena je gotovo svaka tema i najskrivenija tajna 

duse i srca" - kaze.

Pa, kome onda treba psihoterapeut, da se sa njim isprica i 

analizira sta se u dusi desava.!? 

Otprilike ovako: 

Zaljubljenost: Volim te ludo znaj, samo me pogledaj...

Prosidba: Hajde, hajde, milovanje moje, da se jutrom budimo u dvoje..

Nevernost: Nevera moja, bio si ti, zabluda moje mladosti..

Iskrenost: A ti se, blago meni, lepo vrati zeni..

Tuga posle raskida: Kako bi nam lepo bilo, da smo skupa kao prije..

Stanje depresije: Tugo, tugo, zasto trajes tako dugo..

Stanje manije: Zapalio bih celo selo..

Middlivecrisis: Dosadili mi smo jedno drugom, al`se zivi..

Nostalgija: Kuce male..

Rodoljublje: Od Vardara pa do Triglava ( da , da..)

(ili je ovo Nostalgija?)

Flert sa strancem. A Kleo se kleo...

Zabranjena ljubav: Bez Milane, moja ruzo..

itd, itd... 

Sve su to teme koje se u zivotu psihoterapeuta i slicnih srecu

svakodnevno u pricama  klijenata, sirom sveta.

Samo sto svet nema nase narodnjake. O

dnosno, ima ih, ali ih ne rezume..

Samo mi. Kakva privilegija!

Zato i trce jadni svaki slobodan,

trenutak kod psihologa.

Domaci zadatak za tebe, broj 1: 

Napravi listu tvojih omiljenih pesama, koje su direktno 

vezane za tvoju osobu, kao i dogadjaje iz tvog zivota. 

Cevapcici

Ja zivim na zapadu, moj muz je (bio) Nemac i prvo sto sam 

ga naucila kada smo se upoznali, bilo je nekoliko nasih 

pesama: Bio sam pijanac,